Sinoć u birtiji. Pričamo o svemu i svačemu. Nadglasavamo se sa
ostalim gostima, s muzikom, sa samima sobom. Trkeljamo o kazališnim
predstavama, o precjedničkim kandidatkinjama i kandidatima, o estradi,
plastici i reciklaži. O kviznim pitanjima, o dojenju, o carskim
rezovima, o rađanju. O pičkama materinama. Bukvalno. U jednoj zvučnoj
oseki Dorin glas nadjača sve.
- Kaj rađanje, to ide ko ispičke. Poslije je rokenrol. Evo, neki dan. Mama, veli mi onaj moj, nešto te moram pitat, al mi neugodno. Pitaj sine Janko, ja ću, ajde, pitaj mamu. A on sve nešto i bi i ne bi. Pitaj, podviknem malo.
Šutimo, čekamo pitanje, Dora nastavlja:
- Ja čekam, a moj sinko Janko okreće glavom ko Mariolino. Ne zna jadan šta bi. Vidim, neki neugodnjak. Skupio se u se ko vunena vesta na pranju. Pa kaj si me sad scimal!? Pitaj, već sam nervozna. On kaj, peti razred, pubertet ga ćopio na najjače. Znam, slušam ih kad takvi međusobno razgovaraju u tramvaju. Neki dan dvije curke, tu su negdje ko ovaj moj, da je pušila na odmoru. Mislim si, pa dobro, možda je rano, ja sam u srednjoj, kad ova dodaje da mu je popušila u veceu! Ej! Peti osnovne!? U tim godinama nama je seks bio apstrakcija ko astronomija, a ova ga cucla na odmoru. Jebem ti sve, govorim ovom svom, pitaj šta oš pitat il šuti zauvijek! Ne radi mi dodatnu nervozu! On opet da malo mu, kao neugodno. On će meni da mu je sad malo neugodno! Ama pitaj sad bilo šta, samo pitaj, da skinemo to s dnevnog reda! A on će onak sav skrušen: pa dobro, mama, s koliko si godina izgubila neovisnost? Molim!? Neovisnost!? Ne!? O!? Vis!? Nost!? O jebem ti neovisnost, da ti jebem! Ne kaže se neovisnost nego nevinost, jebem ti mater koja te takvog rodila, da ti jebem!
Meni na pameti druga Dora. Da ta još piše dnevnik, u njem bi svoje gubljenje neovisnosti smjestila u neko ljetno doba, plaža, more, kokotelčić, vjetrić mio ćuprija. On bi bio zgodan, uredovan, zavodljiv, šarlantan, imao bi para, putovao bi po svijetu i jebalo bi mu se živo. Ona bi mu, Dora, nakon dugih nagovaranja, svoju neovisnost prepustila preko noći, reklo bi se - u tren oka. Ovaj bi tu njenu neovisnost uzeo ko banka založenu tvornicu, zemlju, ko korporacija vječnu koncesiju na obalu, vodu i licencu za geološka istraživanja po nacionalnim parkovima. Od svega, Dori bi ostalo samo sjećanje na neovisnost.
