- Aj mi - zove me telefonom - kupi toner za printer pa pošalji. Ovdje toga
nema.
- Aj. Samo, daj mi pošalji sliku da znam koji, ne mogu sad pisat, vozim.
- Evo, šaljem ti ove u boji, meni treba crni za taj printer.
- Može. Šta svaka boja druga kašetica? Dobar printer.
- Da dobar?! Zvijer!
Odem u najbliži dućan uredskom opremom, imaju stotine različitih tonera,
tinti, kašeta, injet, laser, crni, u boji, skupno, zasebno, sve, nema valjda
tog printera koji je bio na hrvatskom tržištu, a da oni nemaju odgovor. Bezbojne
da tražim - imali bi.
- Dobar dan.
- Dobar dan. Izvolite.
- Treba mi toner za printer. Epson. Evo sliku imam.
Pokazujem na mobitelu pristiglu fotku čunjastih bočica zelenog, plavog i
crvenog poklopca. Na vratu svake bočice nešto kao deklaracija, u dnu
deklaracije masno otisnuti neki slični brojevi.
- Šifra vam je 53601-nešto na ovima u bpji, mora da je slična šifra i za
crni.
- Dajte da vidim.
Gleda u te bočice na slici, stisla usne, spustila rubove, briga ozbiljna.
- Ja Vam ovo do sad nikad nisam vidjela. Mogu zapisat šifru pa naručit kod
svojih i to je sutra u dućanu.
- A ništa od toga, treba mi danas jer šaljem van grada. Sutra mi je dan
prekasno.
- Znate šta, probajte u Narodne novine otić. Oni imaju svega boga vraga.
- Je, hoću. Hvala.
Narodne novine kod Džamije, nema većih i prodaju valjda sve osim igle i
lokomotive. Spustim se na donju etažu, sačekam da ljubazna teta trgovkinja objasni
gospođi da nekih folija u tim nekim formatima nema jer ne postoje, ne proizvode
se, osim eventualno po narudžbi za svemirsku agenciju, a to onda košta. A
koliko košta? Pa naravno da teta ne zna, NN nisu NASA. Ispala je bezobrazna,
naravno, a ova kokoš koja ne zna šta traži, ona je pametna, sve u šesnaest. Sad
sam ja na redu. Možda imadnem sreće.
- Dobar dan.
- Dobar dan.
- Treba mi toner. Kao ovi, samo crni.
Iskusno oko sa sigurne udaljenosti odmahuje glavom.
- Ništa. Ni slično.
- A dobro, hvala.
- Probajte u Importanne Galeriji.
- Otamo dolazim.
- Onda Makro-Mikro, oni stvarno imaju čudesa.
Hvala. Molim. Doviđenja, doviđenja. Na bicikl pa... Makro-Mikro... Makro-Mikro... Petrinjska!
Dopedaliram, uđem u prazan dućan. Dobar dan, dobar dan, izvolte i to sve.
- Treba mi toner za Epsonov printer. Evo kao na slici, samo crni.
- Dajte da pogledam.
Pružam mobitel, beskontaktno čovjek gleda u sliku. Gleda. Pa malo bolje
gleda.
- Ovakve nisam vidio.
Sad još bolje gleda. Bit će da čita tu zalijepljenu deklaracijicu.
- Gospodine - obraća mi se pogledom mesara kojem netko u dućan ulazi kupit najlonke
- ovo su tinte za žig, ne za printer.
Šutim. Sekundu. Tri. Pet. Na pameti mi ona žena iz Narodnih s folijom,
mislim, bez folije. Koji tikvan! Pokušavam skrenuti priču bar malo na svoj
mlin.
- Onda nije ni čudo da u prva dva dućana gdje sam bio, ovakav toner nemaju,
jel?
- Bojim se da je tako.
Sreća moja, osim slika tonera, dobio
sam i sliku printera na kojoj se dalo vidjeti broj modela. Imali su ga u
Makro-Mikru. Vjerojatno ga imaju i u Narodnim novinama i u Importanne
galeriji.
