postseksualna kontemplacija

Kad se probudiš nakon dobrog seksa, ovo dobrog je naglašeno jer zna bit i lošeg pa ne znaš bi li se probudio il bi rađe da se nikad više ne probudiš, svijet ima neku vedriju notu. Čak iako je kišna nedjelja, a seks tek odsanjan. Probudi se neki optimizam i u ponašanju fluida pa krene...

Talog je na dnu, krema na površini. Može se, nekim slučajem, tektonskim prevrtanjem ili s namjerom, sve izokrenut i naopačke postavit i dogodit će se, odjednom talog će bit na vrhu, a krema na dnu. Ali samo neko vrijeme. Onda se krema lagano digne prema površini, a talog, kako i treba, propadne, završi na dnu. Jedino, duljina tog procesa ovisi i o gustoći mase. Što je masa gušća, proces je sporiji.

Tako je bilo i tako će bit. Dok je zakona. Gravitacije.

Svaka sličnost posude s bilo čim, kao i eventualna definicija taloga i kreme, jebiga, slučajna je. Ali svejedno ulijeva nadu.

petak trinaesti

​Prije desetak dana naručen na pregled kod zubarice trinaestog veljače u pola jedanaest. Danas u deset i dvadeset sam pred vratima ordinacije. U čekaonici zajedničkoj nekolicini ordinacija izbezubljena starica, zašetan muškarac, izgubljen djevojčurak. Iz ordinacije susjedne "mojoj" izlazi sestra, pozdravlja muškarca, staricu moli za strpljenje. Hodnikom prema "mojoj" ordinaciji dolazi "moja" sestra, ne obična, medicinska, pozdravlja:
- Dobar dan gospon K. Vi ste u deset i trideset, jel?
- Dobar dan gospođo J. - otpozdravljam
- Jesam.
- Evo, samo tren.

Deset dvadesetčetiri. Čekaonica.
Do ordinacije dolazi gospođa srednjih godina, pozdravlja sestru J.
- O, izvolite - sestra će.
- Gospon K., samo trenutak da gospođi kaže par rečenica. - obraća mi se sestra J. propuštajuć gospođu N.N. u ordinaciju i zatvorivši vrata za sobom.

Deset dvadeset osam. Čekaonica.
Rečenice očigledno nisu proste. Nisu ni prostoproširene. Nema sumnje, krležijanske su.
U susjednu ordinaciju prozivaju Zašetanog. Jada se Izbezubljena Izgubljenoj:
- Muž mi je u autu, a parkinga ni za lijeka. Mene boli, a moram da čekam.
- Tak Vam je to danas. - Izgubljena će Izbezubljenoj.

Deset tridesetčetiri. Čekaonica.
Možda je u pitanju problem ozbiljan, logopedske prirode?
Izbezubljenu je muž nazvao i javio da je našao parking.
- Znate, onaj koji je izašao s parkinga ostavio mu je i parkirnu kartu. Nije sve tako crno. - tješi se.
Na protupožarnom aparatu okačenom o zid u visini očiju upute izgrebane dvodesetljetnim atestiranjem. Nedostaje tridesetak posto slova. Pored, na mesarski bijelim kvadratnim zidnim pločicama naljepnice - reklame za domove za starije.

Deset četrdeset dvije. Čekaonica.
A da joj Castro stariji nije štogod u rodu? Mislim, to debelo prevazilazi čika Krležu. I ne samo Krležu, za to vrijeme bi doktor Zubo i i zub izvadio i plombu promijenio.

Deset četrdeset pet. Čekaonica.
Jebiga, akademska četvrt za akademski obrazovanu doktoricu. Zakopčavam kaput, navlačim rukavice i odlazim u sunčan i prohladan zagrebački petak.

Jedanaest i pet. Stan.
Zovem ordinaciju. Javlja se sestra J. Predstavljam se. Slađanim glasom da bi pozicije svih karijesa mogao osjetit.
- Izvolite gospon K.
- Vi znate da sam danas bio naručen za deset i trideset i vi ste me hladno ostavili čekati s prozirno lažljivom pričom o par rečenica.
- ...
- Recite mi molim Vas, kod mijenjanja doktora, trebam li osobno doć po karton ili to ide poštom?
- Nema problema gospon K. - cvrkuće Slatka - možete doći po karton, možemo ga poslati, a svaki doktor će Vas i tako prvo pregledati.

Petak trinaesti? Nema to veze s petkom trinaestim. I da, za neke situacije i ljude nemam strpljenja.

​​