nepročitana zbirka kratkih priča

monolog s bijele crte ili ispadanje iz ozbiljne lige

​monolog s bijele crte ili ispadanje iz ozbiljne lige

- U Drugoj ligi smo bili prvi. Jebajiga. Lider prvenstva. Igrali maestralno. Zabijali iz šesnesterca, s distance, iz kornera. A tek obrana! Neprobojna ko šajba na Reganovom autu. Bilo skroz nenadjebivo. Prva liga nam bila bukvalno na dva koraka, kompa. Trebalo je ne dat se isprovocirat, uzet to prvenstvo i preskočit u najviši rang. A tamo su nas trebali. Popularnost, atraktivna igra zapadnog stila s istočnim šarmom, gledanost, tržište, sve.

- ?

- Viš, trebalo je održat mir u svlačionici. I ne bi mi tam u Prvoj bili samo prolaznici, plesala-je-jedno-ljeto ekipa. Ne bi se možda borili za vrh, al bi bili u gornjem dijelu tablice. U gornjem domu, kak vele ovi stručnjaci na teveliziji.

- E?

- Onda su došli menađeri. Svima su počeli nudit svašta. Jednima ovo, drugima ono, trećima nešto treće. Svima personalno, a svima isto. Sve igrat će s legendama, s najboljima, dokazivat se na velikom terenu. Sveš dobit, al ak ostale razjebeš.

- I?

- Svi se polakomili. Obrana ošla na jednu stranu, vezni red na drugu, a napadači na treću. Ovi s klupe na sve strane. I dok kažeš keks, klub se raspo ko bugarska skupština. Sve ošlo u tri... pičke... materine... Sad smo treća liga. Nešto se ko fol motamo da bi ko opet ušli u drugu, neki lafo osigurali plejof, a u kurcu smo totalnom i nema šanse da se vratimo ni u crtanom filmu. U drugu. O prvoj moš samo sanjat. Elektrik drims i to. Prije će Ameri ponovo na Mjesec nego mi u viši rang. Ma kakvi! Krivo! Ameri će gore i otić. Biće da nas spašavaju propozicije i boja dresova, šta drugo.

- A?

- Kompa, nemoj ti mene sve bukvalno shvaćat, meni je dobro, al ovaj podmladak, pioniri, kadeti, bože-vraže kak se to sada kaže, oni. E, oni! Mi smo svoje svršili i zajebali. Oni su najebali. Kuiš? Eo mi ide sedmica, aj bok!