kratka jutarnja ​telefonska​ prigovaranja

- ​Alo, majko.​

​- Bok, sine.
​- Jeste dobro, zdravi i to?​
​- Eno tata je na tavanu, traži nešto.​
- Mama, jel ti mene ne čuješ ili me ne slušaš šta govorim?
- Da.
- Jesi ti uopće čula šta sam te pitao?
- Jesam. Šta?
- Dobro​, okej​. Nego, jel istina da tata treba na operaciju očiju?
- ​Otkud ti to?
- Čuo. Iz Švicarske mi javili.​
​- ​Ma pusti ga. Znaš ti tatu, svašta priča​ po tom Skajpu​, a ljudi misle da je ozbiljan.
- Jel treba il ne treba? I nemoj mi odgovarat sa da.
- ​Rekla sam ti da je na tavanu. ​Ne treba. Eno ga vidi i bez naočala. Kad hoće.

​
Ona čuje, on vidi​. Skype radi. Dobro su.