Prije
desetak dana naručen na pregled kod zubarice trinaestog veljače u pola
jedanaest. Danas u deset i dvadeset sam pred vratima ordinacije. U
čekaonici zajedničkoj nekolicini ordinacija izbezubljena starica,
zašetan muškarac, izgubljen djevojčurak. Iz ordinacije susjedne "mojoj"
izlazi sestra, pozdravlja muškarca, staricu moli za strpljenje. Hodnikom
prema "mojoj" ordinaciji dolazi "moja" sestra, ne obična, medicinska,
pozdravlja:
- Dobar dan gospon K. Vi ste u deset i trideset, jel?
- Dobar dan gospođo J. - otpozdravljam
- Jesam.
- Evo, samo tren.
Deset dvadesetčetiri. Čekaonica.
Do ordinacije dolazi gospođa srednjih godina, pozdravlja sestru J.
- O, izvolite - sestra će.
- Gospon K., samo trenutak da gospođi kaže par rečenica. - obraća mi se sestra J. propuštajuć gospođu N.N. u ordinaciju i zatvorivši vrata za sobom.
Deset dvadeset osam. Čekaonica.
Rečenice očigledno nisu proste. Nisu ni prostoproširene. Nema sumnje, krležijanske su.
U susjednu ordinaciju prozivaju Zašetanog. Jada se Izbezubljena Izgubljenoj:
- Muž mi je u autu, a parkinga ni za lijeka. Mene boli, a moram da čekam.
- Tak Vam je to danas. - Izgubljena će Izbezubljenoj.
Deset tridesetčetiri. Čekaonica.
Možda je u pitanju problem ozbiljan, logopedske prirode?
Izbezubljenu je muž nazvao i javio da je našao parking.
- Znate, onaj koji je izašao s parkinga ostavio mu je i parkirnu kartu. Nije sve tako crno. - tješi se.
Na protupožarnom aparatu okačenom o zid u visini očiju upute izgrebane dvodesetljetnim atestiranjem. Nedostaje tridesetak posto slova. Pored, na mesarski bijelim kvadratnim zidnim pločicama naljepnice - reklame za domove za starije.
Deset četrdeset dvije. Čekaonica.
A da joj Castro stariji nije štogod u rodu? Mislim, to debelo prevazilazi čika Krležu. I ne samo Krležu, za to vrijeme bi doktor Zubo i i zub izvadio i plombu promijenio.
Deset četrdeset pet. Čekaonica.
Jebiga, akademska četvrt za akademski obrazovanu doktoricu. Zakopčavam kaput, navlačim rukavice i odlazim u sunčan i prohladan zagrebački petak.
Jedanaest i pet. Stan.
Zovem ordinaciju. Javlja se sestra J. Predstavljam se. Slađanim glasom da bi pozicije svih karijesa mogao osjetit.
- Izvolite gospon K.
- Vi znate da sam danas bio naručen za deset i trideset i vi ste me hladno ostavili čekati s prozirno lažljivom pričom o par rečenica.
- ...
- Recite mi molim Vas, kod mijenjanja doktora, trebam li osobno doć po karton ili to ide poštom?
- Nema problema gospon K. - cvrkuće Slatka - možete doći po karton, možemo ga poslati, a svaki doktor će Vas i tako prvo pregledati.
Petak trinaesti? Nema to veze s petkom trinaestim. I da, za neke situacije i ljude nemam strpljenja.
- Dobar dan gospon K. Vi ste u deset i trideset, jel?
- Dobar dan gospođo J. - otpozdravljam
- Jesam.
- Evo, samo tren.
Deset dvadesetčetiri. Čekaonica.
Do ordinacije dolazi gospođa srednjih godina, pozdravlja sestru J.
- O, izvolite - sestra će.
- Gospon K., samo trenutak da gospođi kaže par rečenica. - obraća mi se sestra J. propuštajuć gospođu N.N. u ordinaciju i zatvorivši vrata za sobom.
Deset dvadeset osam. Čekaonica.
Rečenice očigledno nisu proste. Nisu ni prostoproširene. Nema sumnje, krležijanske su.
U susjednu ordinaciju prozivaju Zašetanog. Jada se Izbezubljena Izgubljenoj:
- Muž mi je u autu, a parkinga ni za lijeka. Mene boli, a moram da čekam.
- Tak Vam je to danas. - Izgubljena će Izbezubljenoj.
Deset tridesetčetiri. Čekaonica.
Možda je u pitanju problem ozbiljan, logopedske prirode?
Izbezubljenu je muž nazvao i javio da je našao parking.
- Znate, onaj koji je izašao s parkinga ostavio mu je i parkirnu kartu. Nije sve tako crno. - tješi se.
Na protupožarnom aparatu okačenom o zid u visini očiju upute izgrebane dvodesetljetnim atestiranjem. Nedostaje tridesetak posto slova. Pored, na mesarski bijelim kvadratnim zidnim pločicama naljepnice - reklame za domove za starije.
Deset četrdeset dvije. Čekaonica.
A da joj Castro stariji nije štogod u rodu? Mislim, to debelo prevazilazi čika Krležu. I ne samo Krležu, za to vrijeme bi doktor Zubo i i zub izvadio i plombu promijenio.
Deset četrdeset pet. Čekaonica.
Jebiga, akademska četvrt za akademski obrazovanu doktoricu. Zakopčavam kaput, navlačim rukavice i odlazim u sunčan i prohladan zagrebački petak.
Jedanaest i pet. Stan.
Zovem ordinaciju. Javlja se sestra J. Predstavljam se. Slađanim glasom da bi pozicije svih karijesa mogao osjetit.
- Izvolite gospon K.
- Vi znate da sam danas bio naručen za deset i trideset i vi ste me hladno ostavili čekati s prozirno lažljivom pričom o par rečenica.
- ...
- Recite mi molim Vas, kod mijenjanja doktora, trebam li osobno doć po karton ili to ide poštom?
- Nema problema gospon K. - cvrkuće Slatka - možete doći po karton, možemo ga poslati, a svaki doktor će Vas i tako prvo pregledati.
Petak trinaesti? Nema to veze s petkom trinaestim. I da, za neke situacije i ljude nemam strpljenja.
