prvi maj, pedeset deveti put

On, objašnjava mi.

- Daljinski nam prestali radit. Jednostavno neće. Kupio u Tisku nove baterije, one od jedan i pol Volta, stavio i malo radili pa prestali. Jednostavno, ne rade. Stavio ih malo na sunce i onda proradili, ali na kratko. Mora da su baterije bile slabe, stare, tko zna od kad im stoje u dućanu.

 

Ona, gleda me, smije se i koluta očima.

 

On, nastavlja s objašnjenjima.

- Onda sam kupio druge baterije, isto od jedan i pol Volta, naglašava kao da ne zna da ima i drugih parametara, ovo "kao", jer znam da zna. I te druge malo radile i stale. I ja, šta ću, opet sam ih morao malo podgrijat. A vani kiša bila.

 

Ona i dalje koluta očima i previja se od smijeha.

 

Jenga? Ne. Lamelice parketa? Ne. Kineski čarobni štapići? Ne. Letvice podmetači? Drvca za podložit vatru? Ne. Ne. Ostaci - viškovi Ikeina police? Ne. Držači za pogrijavanje daljinskih upravljača na plinskom štednjaku? Da!

 

Ona, 78. On, 87. Na današnji dan zajedno - 59.

 

 

 

dijagnoza, drugi dio ili to be or not to be

​Opet sitni sat i opet ispovijed.

- Znaš, veli mi, doktorica se malo zajebala.

- Koja doktorica. Tvoja osobna ili neka od ovih?

- Ma moja. Ove druge bolje da se ne zajebu.

- Ček, nisi baš jasan. To sa svojom pa da se smije zajebat.

- A gle, ima tome već jedno mjesec dana. Mislim, sve one njene dijagnoze, sve joj je to možda i točno, ne kažem. Ali! Moja je dijagnoza važnija od njene.

- Koja tvoja dijagnoza? Nisam znao da si i doktor.

- Nisam. Al znam sebe. Donekle. Prvo, znam da baš nisam normalan, al to se ne računa. Normalno je ne bit normalan. A drugo, ono važno, to je da sve ono s tlakom, sa kolesterolom, što mi je rekla, možda to sve stoji. I ono s gastritisom isto. Ali ne može ti, druže, jedan obični gastritis proizvest takav ples leptira u želucu da se u glavi u uragan pretvori. A tlak, ne skače taj od hrane i pića nego od blizine. Njene blizine.

- Blizine doktorice?

- Ma nema to veze s doktoricom.

- Nego?

- Ima jedna, ne znaš je ti.

- Ne znam, dobro. Nema veze jel je ja znam. A jel ona zna?

- Ne znam.

- I šta'š?

- A nema tu i šta'š. Treba se suočit sa situacijom. Pa kako bude.

dijagnoza

​Jada se drug.

- Čovječe, tuku damari ko bubnjevi Darkwooda, srce u ušima osjetiš kako lupa ritam teretnih vagona dok klize po tračnicama, u želucu, umjesto jata leptira, Andromeda se cijela okreće ko ringišpil, mozak luta ko Oumuamua; pivo mi ne paše, vino crveno još manje, gladan nisam nikako, čudesa za ne pričat sanjam sto na sat. Zaljubljen sam, nema druge.
- To ti je opasno ko temperatura četerezdva u ovako odraslih.
- I ja to mislio. Spasila me doktorica. Nisi ti zaljubljen, veli mi, imaš visok tlak, prekomjerno ubrzan rad srca, povećanu količinu kolesterola u krvi i gastritis.
​​
Dobro je. Već sam se bio zabrinuo.