tri žene

- Sutra definitivno moram. Obećala sam. Obećala, a ne da mi se.
- Ja to samo za svečane prilike. Ček! Zakaj si obećala?
- Šta ću, nisam od prestanka korone. Otad nekako nemam volje. Glava me zaboli čim pomislim da bi trebalo.
- Je, to s glavom se najlakše izvuć. I s temperaturom po novom. Jednostavno reci da ti se ne da i gotovo. Ne moš to vječno radit. Evo, ne radim to već petnes godina i opće mi ne fali.
- Nikad?! Ništa!?
- Ništa. Bez ikakih posljedica.
- Ja sam počela s dvanaest. Sad mi se već propisno gadi.
- Da?! S dvanaest?!
- Da. S dvanaest.
- Jel te neko natjerao ili...?
- Mama. Naučila me sve trikove.
- Mama te nije voljela.
- A kad sam najstarija. Sestre nisu bile te sreće. Ova najmlađa je prvi put tek otkad je s dečkom koji radi u Mercedesu.
- Pa da. On radi u Mercedesu, a ti curo rifljaj gore-dolje.
- Nije baš tako. Vole se.
- "Vole se". I?!
- I niš. Tako joj je svaku drugu-treću večer.
- Ja bi popizdila i poslala ga u kurac.

Tri žene. O peglanju.