Tržnica nedjeljom. Rojevi pčela po lubenicama i oko njih, nešto ljudi, pokoji golub.
Wošinton⁽*⁾ nudi:
- Uzmi gazda, kora tanka, srce med medeni.
Usput se okreće ženi, komentira:
- Vidi ludi golub! Ne jede lubenicu nego košpe. Će prodajemo skuplje lubenicu bez košticu. Da bar oće i ove mušice bez boje. Grizu gore od komaraca.
- Teraj goluba. A komarci ne grizu, komarci bodu.
- Znači da sam ja u pravu, - vraća pogled natrag - jel tako gazda?
Kupio breskve.
____________________________________________
⁽*⁾ Wošinton godinama na svom štandu prodaje sortne naranče, "soćne ko ona stvar, mislim na dušu".
