melem

Vlaška. Buka popodnevna.
Ljekarna "Sveti Kuzma i Damjan". Zelenka nema. Dvije magistre za pultom. Jedna prekriženih ruku, druga prekriženih nogu. Obje prekriženih jezika. Valjda je to stav rad ovih Kuzme i Damjana.
Mirogojska simfonija.
- Dobar! Dan!
Noge se i dio jezikâ raskriže pa preko nedostajuće stvari progovore:
- Izvolite.
- Imate li kremuuu... Melem?!
- Imamo Melem.
- Imate li neko malo pakiranje?
- Imamo i malo i veliko.
- Pošto je mala krema?
- Moram pogledat, ne znam.
- A pa da, to ne morate znat.
- Ha! Naravno. A za što će Vam krema?
- Ne treba meni, samo kupujem naručeno.
- A za koga?
- Maloprije sam Vam rekao.
- Da? Kaj?
- To ne morate znat.
Priznam, ponekad sam možda i nepotrebno bezobrazan.
A možda i nisam.