posljednji dan proljeća

Omalen klimatiziran prostor, posljednji dan proljeća. Pult. S jedne strane pulta kombinacija, licem, Vukojevića i Šukera, ne mislim na nogometaše, s druge strane ja.

- I erjedan Vas molim.
- Nema problema. Recite na koga glasi?
- Sedmica.

Piše.

- Do... obro. Adresa?
- Kačićeva sedam a.

Piše.

- Ha!? Zgodno. Dobro kaj je na toj adresi, hahaha!
- ?
- A znate, postoji i Devetka.
- Je, na broju devet, al u jednoj drugoj ulici.
- Da, kak znate?
- I oib zapišite, molim.
- A znate kaj, ja sam se raspital, jer sam bil na takvom mestu, to opće ne treba pisat. Ja Vam stavim svoj matični broj obrta i to Vam je to.
- Je. Šest devet sedam...
- Evo, evo, pišem.

Piše.

- Sad ste me podsetili.
- ?
- Imel sam, znate, jednog kaj je samnom u školu išel, zvali smo ga Žabac.
- ?
- A prezival se je Žabarić. I, znate, pitam ja njega jednom, Žabac, jel ti znaš zakaj tebe zovu Žabac? A on me gleda. Pa zato kaj se prezivaš Žabarić, velim ja njemu... hahahaha!!!
- Jel Vam netko rekao da ste duhoviti?
- Mmmm... Ne!
- A da razmislite zašto? Doviđenja.
- ?

Izađem podnosit vrelinu dana. Lakše neg ovo unutra.