knjiga manje

​Ulazimo u stan. Gleda zidove, police.

- Uh, bogati! Jes ti pročito sve te knjige?

- A ima nekih koje sam pročito, a nisu tu.

- Ma bjež, ja t ni lektiru nisam mogo. Nije t to za mene. Čitanje umori.

Zalegne pod sudoper.

- De bogati, dodaj mi trinesticu.

Dodajem.

- Ajd i one plave kliješte.

Dodajem.

- Vidiš, moj ti, ja i beš knjiga ležim, a radim. Zamisli tek da sam čito.

- Pa jest. Pravo kažeš. Možda bi spavo, a radio.

- Aj, ne zajebaji.

- Prvi si počeo.

Steže vijke, umjereno bogara, provjerava ventile, usklađuje pritisak. U kupaonici skida umivaonik, mijenja pipu, vraća umivaonik, pa trinaestica, pa plava, onda stezanje, bogaranje, provjera i usklađivanje. Gotovo. Otresa radnu manduru, sjeda za stol, pali Chesterfield, otpija pivu.

- Kolko? - pitam.

- Ništa.

- Kako ništa? Ne može ništa.

- Tako. Čeko si me, a i pivu sam popio.

- Ne radiš ti za pivu. Evo dvista da se ne svađamo, napravio si posao.

Nije mu baš po volji, ali pristaje. 
- Eto ti sad knjiga manje. 
- Neka. Ima nečeg i u vodi.

Povlači još dim, za kraj, gasi cigaretu, prazni pivsku bocu.

- Idem ja sad. Čujemo se, i fala ti.

- Fala tebi, čujemo se.